Koliko vremena treba da se nauči italijanski?

Zašto ne postoji jedan odgovora koji važi za sve

Ako ukucaš u Google „koliko traje učenje italijanskog", naići ćeš na članke koji daju procenu koliko je generalno potrebno da se završi određeni nivo. Međutim, tih brojki se ne treba slepo držati jer učenje jezika zavisi od mnogo dodatnih faktora. 

Tvoj odgovor zavisi od tri stvari koje sam/a biraš:

• Cilj: Da li želiš da preživiš vikend u Rimu, voziš pravi razgovor sa svekrvom, ili pišeš mejlove na poslu.
• Vreme nedeljno: Sat, tri sata, ili pet sati nedeljno menja sliku iz korena.
• Način učenja: Sam/a preko Duolinga, kroz strukturisan kurs ili sa nastavnicom 1:1.

Sve tri stvari su tvoje. Niko drugi ne može da odluči umesto tebe. Ali ako mi ih kažeš, mogu prilično tačno da ti procenim koliko meseci treba do svakog nivoa.

Šta znači „naučiti" italijanski

Pre nego što pričamo o vremenu, moramo da se dogovorimo šta znači znati jezik. Evropski referentni okvir (CEFR) jezik deli na šest nivoa, od A1 do C2.

• A1, početni nivo: Snalaziš se u kafiću, naručiš espresso i kroasan, pitaš gde se nalazi toalet, predstaviš se ukratko, razumeš osnovne table na ulici.
• A2, predsrednji nivo: Vodiš jednostavan razgovor o sebi, porodici i poslu, čitaš jednostavne tekstove, snalaziš se u prodavnici i kod lekara.
• B1, srednji nivo: Pratiš film sa italijanskim titlovima, vodiš razgovor o stvarima koje te zanimaju, pišeš mejl bez većih grešaka.
• B2, viši srednji nivo: Možeš da radiš na italijanskom, držiš prezentaciju, čitaš novine bez rečnika, gledaš film bez titlova.
• C1 i C2, napredni nivoi: Razumeš dijalekte, ironiju i suptilne nijanse, pišeš akademski, jezik ti je gotovo kao maternji.

Većini ljudi koji žele da uživaju u Italiji, gledaju filmove, razgovaraju sa lokalcima i rade jednostavnije stvari na italijanskom, cilj je B1. Tu se otvara stvarni svet jezika, i tu većina mojih učenika kaže „sad osećam da znam italijanski".

Realne procene po cilju i intenzitetu

Evropski okvir procenjuje da je za svaki nivo potrebno otprilike ovoliko sati učenja, računajući i čas i samostalan rad:

• A1: 80 do 100 sati ukupno.
• A2: dodatnih 120 do 150 sati (200 do 250 ukupno).
• B1: dodatnih 200 sati (400 do 450 ukupno).
• B2: dodatnih 250 sati (650 do 700 ukupno).

Ovi brojevi su prosek. Italijanski je za nas relativno blizak jezik, pa Srbi obično napreduju nešto brže od proseka, posebno ako već znaju nešto španskog ili francuskog.

A sad to isto u mesecima, zavisno od toga koliko ulažeš nedeljno:

• 1 sat nedeljno (čas i ništa više): A1 za godinu i po do dve, A2 za tri godine. Realno je, ali sporo.
• 3 sata nedeljno (čas plus 1 do 2 sata samostalno): A1 za 6 do 8 meseci, A2 za godinu, B1 za godinu i po do dve.
• 5 do 6 sati nedeljno (čas, samostalan rad i izloženost): A1 za 3 do 4 meseca, A2 za 6 do 9 meseci, B1 za godinu i mesec ili dva.
• 10 sati i više (intenzivan ritam): A2 za 4 meseca, B1 za 8 do 10 meseci. 

Ako se ne prepoznaješ ni u jednoj koloni, ne brini. Bolje je tri sata nedeljno koje stvarno odradiš nego deset sati koje planiraš a nikada ne ostvariš. O tome ima više saveta u tekstu o osam stvari koje pomažu da budeš konzistentan/a.

Šta ubrzava, a šta usporava napredak

Dva učenika sa istim ciljem i istim brojem sati nedeljno napreduju različito. Razlika nije talenat, nego mali izbori koje pravimo svakog dana. Evo šta ubrzava tempo:

• Slični jezici koje već znaš: Ako znaš španski ili francuski, mnoge stvari će ti već biti poznate.
• Aktivno učenje umesto pasivnog: Glasno čitanje, pisanje rečenica i pričanje napreduju brže od samog slušanja podkasta u pozadini.
• Konzistentnost: Pola sata svaki dan donosi više od pet sati u nedelju dana subotom.
• Pričanje od prvog dana: Što se ranije navikneš da pričaš naglas, to ćeš imati manju blokadu kasnije.
• Izloženost jeziku van časa: Filmovi, muzika, podkasti, telefon na italijanskom. Mozak se navikava na ritam jezika i bez tvog truda.

A evo šta najčešće usporava napredak:

• Duge pauze: Mesec dana bez učenja te može vratiti za dva, naročito na početnim nivoima.
• Učenje samo gramatike: Bez izlaganja jeziku i govora, gramatika ostaje pasivno znanje koje ne umeš da koristiš.
• Strah od grešaka: Ako odbijaš da pričaš dok ne budeš siguran/a, taj dan nikada neće doći. 

Tri načina i koliko stvarno traju

Različiti načini učenja vode do različitih rezultata, i nema univerzalnog pobednika. Evo tri pristupa koja vidim kod svojih učenika:

1. Sami, sa aplikacijama i YouTube-om. Najjeftiniji put i najfleksibilniji. Ako imaš jaku motivaciju, sklonost ka samostalnom radu i strpljenja, možeš da stigneš do A2 za godinu dana. Ali realno, više od polovine ljudi odustane pre A1, jer kad zapne nema ko da ti kaže šta nije u redu i kako dalje. Aplikacije su super za vokabular i izloženost, ali ne nauče te da pričaš.

2. Strukturisan kurs sa rasporedom. Tu pripada moj video kurs italijanskog za početnike, kao i klasični grupni kursevi. Imaš plan, redosled lekcija i neko ko ti drži ritam. Sa 3 sata nedeljno većina učenika dođe do A2 za 6 do 9 meseci, do B1 za 14 do 18. Cena je niža nego kod individualnog rada, a struktura te čuva od najgore stvari u samostalnom učenju, od osećaja da ne znaš odakle da kreneš.

3. Individualni časovi sa nastavnicom. Najbrži put. Sa 2 individualna časa nedeljno plus 2 sata samostalnog rada, prosek mojih učenica je A2 za 5 do 6 meseci, B1 za godinu. Razlog je jednostavan: ispravljam ti greške u realnom vremenu, plan se pravi oko tvog cilja, a ne oko fiksnog programa, i nema gde da se sakriješ od govora. Ako te interesuje ovaj put, više detalja i kako prijaviti termin imaš na stranici individualnih časova italijanskog.

Ne postoji loš izbor, postoji samo izbor koji ti odgovara. Mnogi učenici počinju sa kursem ili sami, pa pređu na individualne časove kad im trebaju brži rezultati ili kad ih zanima neka specifična oblast (poslovni italijanski, priprema za ispit, konverzacijska tečnost).

Najčešće greške koje produžuju proces

Iz iskustva sa preko 200 učenika, ove četiri greške najviše koštaju vremena:

• Pauziraš preko leta i Nove godine. Tri nedelje pauze i polovina onoga što si naučio/la u prethodna dva meseca je u sivoj zoni. Bolje je 20 minuta dnevno tokom godišnjeg odmora nego potpuna pauza.
• Čekaš da budeš spreman/a pre nego što kreneš da pričaš. Spreman/a nećeš biti nikad. Pričanje je veština koja se gradi pričanjem, i počinje od prvih sati.
• Učiš samo gramatiku, nadaš se da će govor doći sam. Neće. Gramatika je osnova, ali bez aktivnog korišćenja jezika ti gradi samo pasivno znanje. Ako te zanima kako da gramatiku savladaš bez da te uguši, pročitaj tekst o italijanskoj gramatici.
• Skačeš nivoe pre nego što prethodni stvarno znaš. Žurba da budeš na B1 dok A2 nije stabilan donosi rupe koje će te kasnije usporiti više nego sam taj jedan nivo.

I moram da naglasim da da razlika između osobe koja brže savlada jezik i osobe kojoj treba nešto više vremena nije talenat. Razlika je plan, struktura i partner u procesu. To je sve. I to je dobra vest, jer su sve tri stvari nešto što možeš da imaš ako želiš.

Pravo pitanje nije „koliko traje", nego koliko si spremna da uložiš

Kad učenik na prvom času pita koliko traje, ja u stvari čujem drugo pitanje: „Marija, vredi li ovo?". I moj iskren odgovor je da vredi, pod uslovom da znaš zašto učiš. Italijanski će te pratiti dugo i nakon svih uloženih godina učenja. Pratiće te kroz svako putovanje, svaki film, svaku pesmu i svaki razgovor sa novim ljudima.

Ali za to ti ne treba magija. Treba ti realan plan koji prati tvoj život, neko ko ti drži ritam, i strpljenje da prihvatiš da jezik ne raste pravolinijski. Sve ostalo je odluka koju sama doneseš, nedeljno, kad sedneš da učiš.

Ako želiš pomoć da napraviš plan koji ima smisla baš za tebe, tu sam. Na besplatnoj uvodnoj konsultaciji dođemo do toga gde si sad, kuda želiš da stigneš, i šta je najbolji način da tamo zaista i stigneš.